Ja možda ne radim često (jer, jeeej, studentski dani još kojih mjesec dana), ali kad radim, onda radim puno. Zvuči malo pretenciozno, al nije.
Taman sam se opet ufurala u redovan TTS nakon kaj su moji divni organi opet rekli ‘Ajde Andreja, probaj pa bumo vidli’ i onda se dogodi festival.
Ne žalim ni minute. Volim ono kaj radim čak i kad počne u 7 ujutro, a završi u 3 u noći, čak i onda je to najbolji posao ikad. Samo mi ne dozvoljava baš da imam život.
Naravno Crossfit ili Insanity moj špekec vidli nisu. Iako nisam išla u teretanu za vrijeme festivala, svaku večer sam išla spavati s upalom mišića. Ne lažem. Kad su gosti smješteni na tri različite lokacije po gradu, a sve se drugo događa na još tri druge lokacije, dogodi se i pokoja upala mišića. Trčiš malo do jednih, pa ideš do drugih, pa ove sedme vodiš na jednu stranu pa pokupiš devete i vodiš ih natrag na treće mjesto i tak u krug danima. Fora je.
Moja festivalska dijeta
Već par godina svaki put kad se u amerikama održava Koučela (opće ne znam dal se to održava u Americi ili negde tu.. ne volim baš glazbene festival), par stranih portala počne s forama (iako, ima tu dosta istine) o festivalskim dijetama.
Ono kaj oni zovu festivalska dijeta nije ono kaj ja zovem festivalska dijeta. Njihova festivalska dijeta uključuje slijedeće: plešeš cijeli dan, niš ne jedeš jer spavaš kad se jede i onda se jako napiješ svaku večer (jer svi znamo da one odurne đusvotke imaju najviše hranjivih sastojaka). E to je njihova festivalska dijeta.
Moja festivalska dijeta je bila malo drukčija. Imam pred sobom blitvu s krumpirom i neku ribicu (blitva s krumpirom je hrana pobjednika. Kak Dino neće da čuje ništa kontra Splita, tak ni ja neću niš kontra blitve s krumpirom. I češnjakom. Puno češnjaka), fino, zdravo se hranim jer kad već tolko hodam cijele dane, zakaj to ne prihvatiti ko trening pa se lepo fino nahraniti. I taman kad mi dođe božanska hrana, taman kad ja uzmem vilicu, eto ti nekoga ko bi baš sad trebal neku informaciju ili negde ići ili.. kaj god.
I to je skroz ok, jer, kao što rekoh, ja stvarno iskreno volim to kaj radim, kaj god bila radila, tak da onda ostaviš tu blitvicu (draga blitvo, nadam se da mi opraštaš, iskreno tvoja, A.P.) i odeš dalje poslom. Moram priznati da moja festivalska dijeta zvuči malo manje zabavno od njihove, ali vjerujte da je učinkovita.
No dobro, festivali su prošli, povratak u normalu nam slijedi. Pitali su me neki ljudi kak mi je na treningu pa smo krenuli u podužu raspravu o vježbanju, trenerima i inim veseljima.
Zaključak, moj, je bil da znaš da je dobar trening i dobar trener kad, kad ne odeš na trening imaš grižnju savjesti čak i ako imaš dobro opravdanje. Znate ono kad imate ispit za koji niste učili i više ne stignete naučiti čak ni da se jako potrudite pa vas frendovi pozovu van, ali vi ne odete jer morate učiti. Odnosno, znate da ne budete, ali svejedno bi imali grižnju savjesti da odete van? E tak nekak (ok, možda normalnom pučanstvu ovaj osjećaj oko učenja nije poznat, ali meni, Andreji Kraljici Kampanjaca apsolutno je).
Svaki dan, di god bila, koga god vodala gradom, u 8 navečer javi se onaj glasić u glavi koji veli: E, znaš da kad se vratiš bude ti jako teško? Znaš da bi mogla sad skočiti barem na kratko do teretane? E, znaš da budu te Dinka i Marko ubili čak i s laganim treningom kad se vratiš? E.. E.. E.. Ja bi to pripisala dobrom treningu i dobrim trenerima.
Pire krumpir od cvjetače je okriće godine!
Gotova sam s piskaranjima, samo bi još preporučila jednu stvar. Već dugo na netu gledam recept o ‘pire krumpiru’ od cvjetače koji nikak da probam. E pa probala sam ga i savršen je! Doslovno uzmeš cvjetaču, skuhaš ju (onak natrganu, ne u komadu, al to je valjda jasno), ocijediš, staviš mrvicu maslinovog ulja, češnjak, (ako hoćeš, mlijeko, ja nisam) i sve to zgnječiš u pire. Otkriće godine, stvarno! Cvjetača više nije skupa. Probajte! Fino je, a zdravo i bolje od pire krumpira.
Evo sad sam gotova.
