‘Kaj tak pišeš da je Dinka super, svi znamo da je Dinka super, napiši rađe kak’ ti je teško!’ Pa eto, idem opet malo o tome kak mi je teško, ali samo malo. Ustvari mi nije tolko teško kolko je jednostavno postalo teže nego prije. Ali idem od početka.
Nakon ovih uspješnih tjedana, konačno smo došli do tog odvratnog tjedna platoa. Prošli tjedan se vaga nije micala, i nije, i nije, i nije, krava jedna. I nije. Ustvari malo je, ali u krivom smjeru. Vježbala sam svaki dan minimalno sat vremena, jela kak’ je Dinka rekla, radila sve kaj je trebalo, ali glupača vaga ne surađuje.
Neće i neće. I jednostavno, kaj god da napravim neće i onda odustaneš i pomiriš se s tim da jednostavno ovaj tjedan ne ideš nikam kaj se vage tiče i nastaviš vježbati dalje. Užasno je frustrirajuće.
Hello Google, my old friend
Pogotovo nakon kaj skoro dva mjeseca svaki ponedjeljak staneš na vagu oduševljeno, jer ide u minus i onda baš sad ne ide. Priznam da sam se opet vratila svojim starim porocima – googlanju. Eh da, ja kad sam na dijeti i kad se primim Googla onda to nije lijepi prizor.
Nimalo. Jer to onda izgleda otprilike ovak: ‘Kako izgubiti 10 kilograma u 2 dana’ – search ili ‘Best fast diets’ – search ili ‘celebrity weightloss’ – search ili ‘di da nabavim trakavicu i kak’ da onda ne umrem’ – search (ok, ovo zadnje ne, ali onak, ako ne’ko zna, nek’ se javi).
Osim toga, jedan od mojih poroka je i forsiranje. Na primjer, vaga danas pokaže pol kile više nego jučer. E pa, danas onda niš ne jedemo i treniramo tri sata i onda još idemo plivati i trčati i voziti bicikl i kupiti pet anticelulitnih krema, i, i, i, i…
Nada umire posljednja
Tak to recimo zgleda, i onda se dogodi to da jedan dan bude tak i drugi dan vaga pokaže tri kile manje i onda se taj dan nagradiš sladoledom i možda pizzom i srećom pa je baš vikend pa ne moraš na trening.
Kužite kam to vodi, ne? Sve su to stvari koje sad nisam radila mjesecima i baš u tim mjesecima sam uspjela smršaviti prvi put zapraf ikad, za razliku od onih dana kad sam se ponašala kak’ sam prije napisala i nisam uspjela smršaviti.
I sve ja to znam, prije nego mi krenete pričati kak’ to nije dobro i kak to ne funkcionira. Znam da ne funkcionira, ali možda baš sad ovaj put bude, možda baš sad ovaj put znam dosta o vodi i sebi da baš sad ovaj put mogu cijeli dan piti vodu i trenirati i izgledati k’o Miranda Kerr sutra ujutro.
Samo voda kilu doda
Možda baš ovaj put mogu, iako prošli put nisam mogla, ali ovaj put možda mogu. I nemoj mi pričati da ne funkcionira, tebi možda ne, ali meni da, meni možda ovaj put da. Eto tak’ to izgleda u mojoj glavi i dosta je teško od toga se odmaknuti. Puno teže nego kaj sam očekivala da bude.
Krivo mi je da se od toga još uvijek nebrem baš odmaknuti kak’ spada, jer si s jednim takvim ‘idemo piti vodu i ujutro nositi Victoria Secret reviju’ danom pokvarim cijeli tjedan. Jer ako jedan ponedeljak pijem vodu i ubijem se na treningu, u utorak se prežderem, jer ‘fak maj lajf’ jučer sam cijeli dan popila samo vodu (ne previše jer helou, nećemo da se voda zadržava) pa mi je odmah utorak u banani jer sam se prežderala i za ponedeljak i za utorak, onda s obzirom da sam si zeznula i ponedeljak i utorak, srijedu odradim napol.
I tak nisam počela cijeli tjedan kak spada, četvrtak je već bezveze nekaj pokušavati zapraf, petak je već skoro vikend. I eto. Prođe tjedan uništen jednim forsanjem. I znam ja to, ali možda ovaj put ne bude tak. Možda Dinka ne bude skužila da danas nisam ništ’ jela, možda mi neko nabavi trakavicu, a možda smo svi skupa u šumi.
Ovo je bil moj pokušaj bivanja ozbiljnom. Sad prestajem.
Vijača – najgori bič
Odradila sam prošli tjedan opet jedan dobar Crossfit trening sa snažnim djevojkama i momcima. Bilo je teško. Je, priznajem. Odradili smo ga vani na stazi i svi smo krepali.
Najgori dio Crossfita je definitivno vijača jer ako ju znaš skakati, divna je, čak sam uspjela odraditi i strašni doubleunder (ono kad ti skočiš jemput a vijača prođe ispod tebe dvaput) i to sam uspjela ponoviti nekoliko puta, ali prava opasnost vijače je to da te bičuje k’o najgori bič.
Mislim, ja ne znam kakav je najgori bič, ali zamišljam ga otprilike ko vijaču koju ne preskačeš. Imam ožiljke (ok, više nemam, ali imala sam!) od vijače. Ste to kad vidli? Smešno je, nemojte me pitati dal se ozlijeđujem jer je odgovor – da. Ali ne zbog unutarnjeg previranja nego zbog treninga. Otprilike nekak ovak.
