'Deda, bum ti ja našel di pušta!'
– Navek sam govoril, kad bum u penziji došel bum na lesu, naslonil se tam i gledal bum ljude kak marširaju na posel i s posla, govori Josip Ilijaš iz Čehovca. Čovca. Nakon 41 godine rada sada više ne mora juriti nikuda, ali dani ipak brzo prolaze. Malo košnje trave, sitnih popravaka, čuvanja unuka i gotovo, dan prođe.
– Negda nekaj malo i skuham.
– Je, jemput u leto dni, dobacuje supruga Marija.
Par se upoznao „u Priloku pred cirkvom, pod kostanjima”, a poznanstvo se pretvorilo u ljubav u srednjoj školi.
– Išla sam svaki dan biciklom do željezničke pa u školu u Varaždin s prijateljicom. Dečki su sedeli u jarku pred zadrugom, čakali su nas dok mi pemo od cuga i dovikivali, prisjeća se Marija.
I tako, malo po malo, vjenčali su se 1983. godine i odgojili dvoje djece. Sada imaju petero unuka koje čuvaju. Jedan od njih, David, živi u blizini pa je i ovoga puta došao u posjet baki i dedi.
– Preskočil sam prek plota, bilo je zaključano. Ima sladoleda?
Naravno da ima. Kad čuje da pričamo o Čofci kaže:
– Ja sam tipični Čovec. Marija se na to samo nasmije i dodaje da nije još, još je Priločanec. Pravi Čovec je Josip koji ovdje živi cijeli život i inzistira da napišem da je š Čofca, nikako Čehovca.
– Ja i na fejsu mlatim po čofski. Nije da ne volim književni govoriti, nego volim toga domaćega jezika hititi vun iz sebe. Ak me ‘ko ne razme nek me pita pa mu prevedem, kaže.
– Deda, buš složil bazena, ubacuje se David, a Josip mu objašnjava da ove godine bazena ne bude jer je počil. Maček Tobi ga je zgrebal.
– Deda, bum ti ja našel di pušta, uporan je David.
– Ma zakrpal sam ga pa je opet puštal.
– Deda, pa zalepi celoga, nastavlja unuk. Na djedov prigovor da je oko bazena puno posla, ima spreman odgovor. Svečano obećaje da djed neće imati nikakve brige oko bazena niti oko vragolastih unuka. Josip ništa ne odgovara.
– Budem vas ja nagovoril, zaključuje David.
– Meni se čini da dedija budeš nagovoril, smije se Marija.
*Preuzeto iz lista Međimurje, br. 3710
