Dvorana u Pretetincu bili je puna do posljednjeg mjesta na jučerašnjem predstavljanju zbirke pjesama, intrigantnog naslova – “Glupost“
Autor knjige Jerko Treska, već poznat po produkciji drugih zabavnih sadržaja, ovoga puta iznenadio je sve prisutne objavom svoje prve knjige. Osim knjige, iznenađenje je bilo i zabavno predstavljanje knjige, upotpunjeno nastupom benda Konjska surla.
Zbirka pjesama na stotinjak stranica donosi poeziju pisanu na aktualnom kajkavskom jeziku, a odabir tema je svakodnevni problemi i situacije običnog čovjeka u kojima se može prepoznati svaki do čitatelja.
Recenziju knjige potpisuje Alen Barbić, nastavnik i dramski voditelj. Predgovor knjige objašnjava da “autor koristi tematiku svakodnevice, točno onakvu kakvu ljudi žive, bez imalo uljepšavanja, bez “pudranja” ambijenta i bez lažne ljupke metaforike.
Služi se konglomeratom govora ovog kraja, točno onakvim kakav živi, kakav egzistira u ovim prostorima sad i danas. Nije to nekakva arhaična kajkavština nalickana lažnom seoskom patetikom i romantikom. Ne zaobilazi sveprisutne vulgarizme i odiozne deskripcije jer je naš govorni fundus upravo takav da bi mnogi imali problema s izražavanjem kad bi im se dokinula mogućnost vulgariziranja svake situacije.
Zbirka je poezije Jerka Treske osmišljena da bude nepretenciozna i da nipošto ne bude neka vrsta umjetničkog djela namijenjenog bardovima u ozbiljnim krojenim odijelima po mjeri. Mada bih i njima preporučio da poslušaju glas čovjeka koji svaki dan možda i ne poseže za književnim uzorima, ali okreće se publici.
Jerko pronalazi put do čitatelja obraćajući mu se sa željom da kroz zabavu, hec, vic i dosjetku shvati koliko je važno stati i malo razmisliti.”
Čitatelji knjigu mogu nabaviti kod autora, na kontakt : jerko.pjesme@gmail.com
U nastavku čitateljima donosimo jednu od pjesama iz knjige:
Doktor
K doktoro sam došel f sredo,
Nekšo fârbo mel sam bledo.
Neje dobro nikak meni,
Pika me i pre slezeni.
Nutri stiska kak na placo,
Saki sakom kašla v faco.
Knižico sam štel odnesti,
F kot si onda nekam sesti.
K šaltero sam se porinul,
Tri sam ih usput našiknul.
“Što se guraš!?”, jen mje drobil,
Pa je v rebra z laktom dobil.
“Uzeli ste moje mjesto!”
Skočil mi je tlak na dvesto:
“Jetro spuknem ti čez grlo!
Jâ sam slučaj hitni vrlo!”
Rivle se i nekša séra,
“Jen’ga trebam sam papera.”
“Baka neste nikak bitni,
Prvo idemo mi hitni.”
“Vi ste sikak več na krajo,
Z ajgelaj ste taki v rajo.
Nešči još vas tu prehiti,
Najte zrâka nam trošiti.”
Jen se rivle onda z štakom,
Igrajo se z mojim tlakom.
V gipso mel je levo roko,
I zaprto jeno oko.
“Očeš ti na noso frugo,
Il’ ti zaprem oko drugo?
Gipsa malo ti poštelam,
Z štakom kičmo ti zmaseram!”
Kaj boš, sikakši so ljudi,
Nesam čekal, makar hudi.
Zlečil bom si to z žganicom,
Konzulteral z coprnicom.
Jerko Treska
jerko.pjesme@gmail.com
