Svaka slučajnost sa stvarnim osobama i stvarnim događajima je namjerna. Bitch!
Imam jednu prijateljicu. Ok, malo sam se krivo izrazila, imam više prijateljica, ali ova je posebna. Ona me jednostavno obožava. Ima tu jednu žensku strast koja ponekad gori takvim žarkim plamenom da kod proleti za sobom ostavi samo crne, izgorljele ostatke umiješanih, dotaknutih i ne daj Bože namjerno spaljenih. Žena voli pričati. Kad kažem pričati mislim na tračanje. Uživa u tome, svjesna je toga i nimalo se ne muči glede toga.
Sjednemo na kavu jedamput u tri mjeseca koju ona inicira jer je toliko otpirilike potrebno da akumilira sve što je donekle zanimljivo u našem selu. E pa sad, pošto nemam baš vremena za seoske tračarije i “živim na Marsu”, a ne u našoj maloj seoskoj zajednici svaki trač koji mi ispriča po stoti put ja čujem po prvi puta. Jer iste sekunde delitam iz pamćenja, glave, mozga. Jer me ne zanima. Jer me zaboli. Jer mi nije stalo. Jer polovicu ljudi ni ne poznajem. I više vremena provodim kad ona gorljivo prepričava dosadne događaje nekih stranaca razmišljajući tko su ti ljudi, na kojoj adresi žive i kako nemam pojma tko su i zašto to ona meni sve priča, a ona se ne da smesti, vergla svoje da kraja.
Kategorizira tračeve. Prvo najsočniji. To su oni o kurveraju, rastavama, ljubavim svađama i po milijonti put o Cilinim lezbijskim skonostima. Drugo su oni kriminalni. O dobrostojećim ljudima uhvaćenim u financijske prijevare. Na primjer kad je Perica pokušao sjebati i policiju i osiguranje tvrdeći da je tresnuo srnu, a zapravo je iskrivio žlijeb na pošti. Teško da bi bilo prošlo bez krvi, dlaka na udubljenom limu i činjenice da strina Olga živi preko pošte, al jebi ga dva promila čine svoje. Nemoguće stvari čine mogućima…sve dok alkohol ne ispari. Onda samo boli glava od srama i gluposti. I kaznene prijave.
Nakon toga slijede nasilni tračevi. Tko se s kim pokačio za komad zemlje, tri vlati kuruze, tko je kome puštao glasnu muziku u jedan u noći pod prozor iz nekih valjanih, ali zaboravljenih razloga stari minumum dva desetljeća vezanih uz nečiju kokoš u tuđoj gredici salate (moja susjeda drugoj susjedi – ne znaš koja je luđa).
Na kraju su sitni tračevi. Koja je kak bila blečena pri meši. Koja ima novu, ali normalno lošu frizuru. Koja je muža poslala na posao u strganim hlačama. Koja samo sjedi na terasi kafića pa doma ne stigne ni pospremiti ni skuhati. Da, na kraju su isključivo tračevi žena vs. Žena. Bilo koja žena, nebitno. Bitno da se tračava žena osjeti bolje/više/vrijednije/mršavije/plavije/bogatije od potračane žene.
E sad, problem je kad sezona kiselih krastavaca malo potraje. Onda se treba zadovoljiti sa sočnim tračevima iz udaljenih mjesta na primjer …Praporčana..vizualiziram kartu Međimurja, i tko tamo ima rodbinu/prijateljicu s posla/nekoga tko je nekome nešto i taj zna što se tamo desilo…a moglo bi biti zanimljivo ljudima u recimo…Kotoribi. Pa kažu da internet i google umrežeju svijet! Je malo morgen, žene to čine puno efikasnije, bolje, učinkovitije i nadasve točnije, jer i malo dijete zna da internetom kolaju razne netočne i lažne činjenice, a sve što tračljiva žena kaže je apsolutna istina. I točka. Tu nema rasprave.
Najdraži su mi multidimenzionalni tračevi. Igra bez granica. Svi su jezikom dotaknuti, glavni likovi, slučajni prolaznici, poštar pa čak i Cilin pes mešanec koji je zakuhal cijelu stvar.
“Čangrizavi Draš je bil u Čakovcu, vidla sam ga, naručival je detetu knjige za školu. Slučajno sam bila tam jer sam si išla kupiti grudnjake gore na kat bila je raspordaja, još ti traje, idi pogledni, makar su sam veliki brojevi ostali, no možda kaj i za sebe najdeš i uglavom vidla sam ga s nekšom jako mršavom. Nešt su se smejali kod police sa olovkama, znaš da su tam oni veliki prozori koje muhe navek jako sposereju, pa ne znam čisti to kaj ona Francova čerka kaj tam, makar ne bi rekla navek ima duge naličene nokte i uglavnom ve dok je ovu svoju po valjda već tretji put ostavil…” – u jednom dahu to ona.
“Draš je ostavil Anu?”
“Joj pa de ti živiš? Na Marsu? (očito) Kaj ne znaš? Još daa! Pred kakvih mesec dni, odselil se natrag svojoj mami. Navodno si je pak nekšu drugu našel. Nekšu valjda deset let mlajšu. Opet. Pitam se kak bu to dugo trajalo. Sve dok mu prvi put ne bu morala hlače speglati! Hahah, se zmisliš isto one Marice? Prije ove. Ljubav je cvala tak dugo dok se ne hapilo kaktiga za ozbiljno pa mu je morala jaja na oko speči. Boga puca ne se znala od kud hapiti!”
Nemam pojma, ali nema smisla priznati neznanje.
“Uglavnom, raznašala je one letke, znaš one reklame, kak za Kaufland, Bauhaus i te gluposti s kojima ovi moji bedasti susjedi pale smeće jer se im neda odvoza smeća plačati, kaj da budu prepali za tih sto kuna, ne znam kaj te naš načelnik dela i te komunalni, koga mi to plačamo, bitno da se potpira šank v birtiji i konobarici cecki glediju…uglavnom, a poštar je raznašal kak i navek poštu. A Cilja kak Cilja, ta lesna vrata si nigdar nebu složila, kad je te njen mož tak i onak bez korisit, jadna sve mora sama pa ne stigne i Medo je pak pobegel. I teraj za poštarom. Prijal ga za hlače, počel nacukavati, a jadni Pepek je zgubil razvnotežu na tomu motorčeku, mislim i ta pošta bi mu već novoga mogla kupiti, jer ovo kaj on vozi je čista sramota za državu, al kaj buš Milanović nam je predsjednik pa si nebremo pomoći…i uglavnom, opal na asfalt, a kak je opal tak je te moped dletel vu tu pucku i hitil ju na travu pred Drašovom hižom. Draš je vum dobežal, stiral pesa i bogo detece tpeljal u hižu kaj joj hlače počisit jer su bile zelene.”
“A poštar Pepek?” – tko je njega zdigel?
“On je ve ne važen. Možda su mali Barici i gačice bile zelene, ne znati, uglavnom od onda ti to traje. To ti je ona, sigurno je znaš, ima ti dugu, dugu kosu, tak malo frčkavu, plavu, mršava. Jedno vreme ti je delala kak ispomoć u cvećari za Sve Svece….” – OK, ovu bimbu znam. I ovo sad je i moj trač. Sto joj gromova vidim i poskidam.
“O prokleta bimba! Ta pa se ftiče sveposud de joj nije mesto! To je ona kaj je Hasmajstora prosila kaj joj stavii lanac na biciklu???!!! Dok sam ja bila na poslu???!!! I slučajno je bila jako žedna??? I cerila se za mojim stolom u mojoj kući???!!!!”
Gad dem madafaker, ovaj put si mi naletela, Barica, dala bum te u novine i nek svi znaju kakva bimba si!
