Služeći u Beogradu kao kućna pomoćnica, Lizina sestra Kata Kuzmić upoznala je Franju Graša iz Preloga i tu zasnovala obitelj. Nakon udaje promijenila je radno mjesto za četverosatni honorarni posao, nakon čega su bogati trgovci Milan i Marta Gazdić ostali bez kućne pomoćnice.
Na odlasku je Kata obećala Marti da će u kuću dovesti trinaestogodišnju sestru Lizu. Znala je da će joj kod Gazdića biti dobro i da će izrasti u marljivu i poštenu ženu. Na trenutak joj je postalo teško jer je znala u kakvoj će se nezavidnoj situaciji sestra Liza naći.
Poveselila se djevojčica putovanju u Beograd, a ozbiljnost situacije je shvatila kad je sestra zatvorila vrata i ostavila je u tuđoj kući. Grčeviti plač koji se te noći čuo iz djevojačke sobe, dirnuo je u srce gospođu Martu, koja ju je, za službovanja u svojoj kući, prigrlila kao rođenu kćer. Već drugoga dana navratila je i sestra Kata, držeći u ruci bijelu kuvertu. Te iste noći, Lizika je napisala pismo majci i obilno ga zalila suzama.
Draga mama, prosim Vas, pošljite mi peneze. Ja več tu nemrem biti. Ja bom domaj delala kaj gord. Ja očem iti dimo. Grdo mi je bez moje brače. I bez Vas, mama.
Lizika
Toliko očekivani odgovor stigao je za tri tjedna.
Čerka moja, znaš da ti nemam kaj poslati i da si zato dišla kaj boš sebi sljužila. Trpi samo kak i si drugi terpiju, boš se prifčila. Ti bi štela biti tak oblječena kak su Šafarove i Vučenikove deklje, a ja ti nemrem to privoščiti. Pozdravljaju te si domaj.
Mama
Pročitavši pismo, suze su počele teči same od sebe, ovaj put s okusom gorčine i odbačenosti. Djevojčica je prišla prozoru i sklopila oči. Počele su se nizati slike rodnog doma. Vidjela je majku kako otvara ladlin s tri kište i pomiče zavjesu od šifona. Između prozora prve sobe majka je složila oltar s kojeg je Marija gledala po cijeloj kući. A zatim začuje očev glas:
– Pak ste poda namočilje! A unda se čudite kaj prhne!
– Moralje smo, bil je jako zmazani, japa.
– Zato kaj blato nuter nosite! Brišite noge!
– Bomo, japa!
Misli o rodnom domu bile su prekinute, jer su u sobu ušle dvije djevojčice i promatrale ju znatiželjno. Odmah nakon njih pojavila se i gospođa Marta.
– Nemojte biti tužna, Liza. U našoj kući Vam ništa neće nedostajati. Ovo je moja kći Natalija, a ovo Vera. Vera potječe iz siromašne obitelji, a pod krov smo ju uzeli da bi našoj Nataliji pravila društvo. Kad odraste, sama će odlučiti što će. Iduće godine će u školu. Vas ću ovaj tjedan učiti pospremati kuću.
Sve ćete naučiti, ni ja nisam odmah sve znala. Drugi tjedan započeti ćemo s kuhanjem. Svi zajedno ćemo jesti za stolom. Sigurno ćete se obradovati. U našoj trgovini radi i Vaš rođak, kalfa Josip Jančec.
>>> TETA LIZA Legenda i čuvarica izvorne međimurske pjesme
>>> ŽIVOT TETE LIZE (2) Nečem hmrti na kvartelju
>>> ŽIVOT TETE LIZE (3) Dvesto zlatarski čoni
>>> ŽIVOT TETE LIZE (4) Gospodine, molim dinar
>>> ŽIVOT TETE LIZE (5) Pjesma svakodnevnog življenja
>>> ŽIVOT TETE LIZE (6) Nečem nikakvu pevačicu!
>>> ŽIVOT TETE LIZE (7) Dravski vodenjaki
>>> ŽIVOT TETE LIZE (8) Svati bodo na Valentinovo!
>>> ŽIVOT TETE LIZE (9) Veseli svati se nedaju dimo
>>> ŽIVOT TETE LIZE (10) Materina molba
>>> ŽIVOT TETE LIZE (11) Starijapa Joži – mamina herbija
>>> ŽIVOT TETE LIZE (12) Reči su veter, Jano
>>> ŽIVOT TETE LIZE (13) Majalijuš i Švedska