U Forestland parku između Brezja i Malog Mihaljevca, uz specijalni roštilj koji ima poklopac, zatekli smo tri ozbiljna igrača
Oni su sladokusci Igor Škrobar i Mario Hren iz Brezja te Saša Gašparlin iz Nedelišća.
– Ovo su rebra i kare od odojka, preklopljena i potom vezana mrežicom koja sve drži na ražnju. Peku se nekih tri i pol sata. Prvo na 110 stupnjeva, a na kraju dižemo temperaturu na 180 stupnjeva da dobije lijepu hrskavu koricu – pojasnili su nam Škrobar, Hren i Gašparlin.
Meso je prethodno dobro zasoljeno. Kažu “pola kutije soli”, no zasigurno se šale. Mada, s njima nikad ne znaš jer slano prase je žedno prase!
– Malo piva po mesu, malo u sebe, da nam nitko ne ostane žedan! Polijevanje pivom nije ključni element pečenja, ali to je onako, za roštiljski šmek – obrazložili su nam.
Najvažnije je, dodaju, da konzumenti budu gladni. A tko i nije bio gladan taj je, uz miomirise koji su se širili, uskoro “zaštečal”.
Rebra s kareom s ražnja servirana su na stol toliko mekana da je meso bilo najjednostavnije vući van prstima. A tek korica, slasna i hrskava…
– Nije ovo naravno sve. Skuhali smo i grah, na roštilj sad idu krilca, a na kraju stižu ćevapi. Sve po pravilima struke – odaše nam što slijedi i prionuše skrušeno uz ove zemaljske blagodati. To je život.
*Preuzeto iz lista Međimurje br. 3655
