Kao i svake godine KUD Mačkovec na čakovečkom proštenju predstavio se s tradicijskim prikazom mlaćenja slame (ovaj put ne kao što to zna biti u politici, prazne slame). Naime, nekada su nakon žetve snopovi ostali na njivi da se klasje i slama posuše i provjetre, a onda su ih odvezli kući, gdje se tradicionalnim načinom mlaćenja istreslo zrnje, a iz snopova su se radile “šopice” za prekrivanje krovova kuća.
Zrnje se prerađivalo u brašno i koristilo za domaći, međimurski “hrženi” (raženi) kruh. Nakon napornog posla, mačkovčani su prikazali kako se na samom polju i blagovalo.
O tomu kako je to zapravo izgledalo najbolje je opisano na portalu Međimurski folklor, gdje između ostalog stoji: “Mlaci su negda “z riesa” hodili mlatiti žito od hiže do hiže. “Ries” je bil merica za žito i to tak da se je zmlatilo i se posprajlo su se delili: 6 merici gazdi, a sedma mlacom. Mlaci su na gumni ne samo mlotili, nek su nam od slame delali šopice i šope. Šopicami so se prekrivale hiže, a od šopi so se delala povresla za vezaje korzija.
Zrje se je unda najpredi presejalo črez rešeto kaj bi se spotrta slama (terije) delo fkrej, a unda se je još z vejačom vejalo. Mlaci so mlotili z cepima. Drevo za cepe je moralo biti suho i trdo – krajši del cepič se je delal od grabra, gloga ili pak dreneka, a za štil je drevo moralo biti lehko i glatko. Zato se je čuda pot za štil jemalo jesenovo drevo ili pok lipa. Da je delo bilo gotovo gazdarica bi težake na gumni podvorila z domačim jelom i vinom.”