Znote li kaj znači žlabrati i šlabekati?
Govorne sposobnosti Međimuraca i Međimurki variraju od onih vrlo
razgovorljivih do onih malo manje. Jesu li u pitanju karakterne
osobine, osjećaj samopouzdanja ili srama u ovoj kolumni nećemo
raspravljati, no vjerujem da svatko od nas u bližoj obitelji ima
jednog žlabravca.
Žlabrati je glagol koji u kajkavštini pridodajemo osobi koja
mnogo, a često i glasno govori. Žlabraš tulko kaj te več ne moči
poslušati. / Žlobraš tuljko kaj te več ne moči posljušati.
Navedene rečenice dvije su izgovorne varijante s obzirom na
lokalitet u Međimurju na kojem se naazimo. Žlabraju većinom
gornji Međimurci, a žlobraju donji. Glagol žlabrati smo preuzeli
iz njemačkog jezika gdje u originalu glasi schlabbern, dakle,
govorimo o još jednom germanizmu u kajkavštini.
Uz glagol žlabrati, javlja nam se još jedan koji u svom značenju
sadrži nevažnost ili po domaćem bedastoću. Kada kažemo da netko
šlabekuje/šlebekuje u principu upozoravamo da osoba koja govori,
ne samo da govori mnogo i glasno, već da je izgovoreno glupost,
nevažne stvari ili su tek obična naklapanja bez činjenica. Često
u Međimurju možemo čuti da se nekome govori da šlebekuje kada
natuca njemački, tj. kada koristi njemačke izraze nepravilno ne
bi li ispao učena osoba.
Glagoli žlabrati i šlabekati zavukli su se i u jezičnu granu koja
se bavi proučavanjem imena i prezimena – onomastiku pa tako na
zagrebačkom području imamo nadimke, rijeđe prezimena Žlabravec,
Žlabur, dok na koprivničkom i posavskom području možemo naići na
Šlabeke. Zoto, pazite dok žlabrate ili šlebekujete kaj nej dobili
novoga nadimka.