Važno je bilo kaj sem ja navek morala biti kre nekoga svojega. Pod kožom me bilo strah. Kaj ako bom morala iti... Sam Bog mi je poslal Viktora. On je bil v onim ljetima moje ... se...
– Nakon kaj smo se z Beograda vrnolji dimo, ja sem najempot odrasla. Z drugačkemi sem jočmi gljedela se kaj je bilo međimursko, kaj je bilo naše, gladila sem lajcu, kredenca v kuhinji kak da je od suhoga zlata. Ormare… Struganjku… Vuni steblo debelje hruške. V centru Dobrave kostanji su cvelji i dišalji kak nigdar. Drava je bila tak bistra… Pikljin, Periščica, Ljenta…
– Nesem zamerjala niti sestri Kati, a niti mami kaj su me
tak otgnulje od roditeljske hiže i poslalje v tuđu svet –
komentirala je Teta Liza svoj boravak i službovanje u
Beogradu.
– To je bilo jako interesantno za Dobrafčane i za druge ljude. Došlji su gljet kak Drava bljizu dobravskoga mosta hiče debeloga ljeda na strmec. Bormeš, nesmo smelji bljizu vode. Mljini je ne bilo jer su je mljinari zvljeklji z vode čem je počelo zmrzavanje. Inače bi odišlji po riti kmeši. Voda nema svržje. Ako se ne ponašaš kak ona oče, dojde do kalvarije. Komotno si mogel po ljedu prek Drave. No to je ne ve važno.
Važno je bilo kaj sem ja navek morala biti kre nekoga svojega. Pod kožom me bilo strah. Kaj ako bom morala iti… Sam Bog mi je poslal Viktora. On je bil v onim ljetima moje … se…
Kata pak je svojim možom Grašom se ne s ponim srcem vrnola f Prilok. Nigdar se ne oporavila radi maloga Jožeka koj se v grabi ftopil. Stara žena, staramama, je i ne mela snagu ga tak paziti. Teško je bilo to vreme. Unda se Franjo uključil i delal par ljet v Postolarski zadrugi, a Kata je čistila po kancelarijaj okolji Priloka i f Priloku.
Naprajlji su novu hižu kre nogometnoga igraljišča i otprelji gostionicu Kod Graša. Prodalji su ju za par ljet. Nekaj ji je vljeklo v Otok pri Priloku de su si zabezeceralji nekaj kak lovački dom, a fešte su bilje tam dobro poznate. Jelo, od juhe do pečenja i gulješa od divljači, pak do pijače.
Holji smo tam pomagat, kak Viktor i ja dok smo se oženilji, tak i brat Drago i njegva Ljiza još več. Jako dobro su posljuvalji v Otoku. Pri roki njim se našla i dekljica Eržika, koja je bila siromašne familjije s puno brače. Jako su ju melji radi i posvojilji čez jeno vreme – s radošću je Elizabeta pričala o Eržiki i tom razdoblju života.
Kad su se bližili mirovini, Kata i Franjo Graš kupili su kuću preko puta veterinarske ambulante u Prelogu. Otvorili su gostionicu koja je nastavila raditi kao Bistro Mlinarec. Naime, Eržika se udala za Tomu Mlinareca i nastavila obiteljski posao. Naslijedili su je sin Ferek i njegova supruga. Sestra Tete Lize Kata Graš umrla je od bolesti mokraćnih kanala. Franjo Graš svoje zadnje dane proveo je u bolnici u Lovranu gdje je bio na terapijama zbog teško bolesnih nogu.
>>> TETA LIZA Legenda i čuvarica izvorne
međimurske pjesme
>>> ŽIVOT TETE LIZE (2) Nečem hmrti na
kvartelju
>>> ŽIVOT TETE LIZE (3) Dvesto zlatarski
čoni
>>> ŽIVOT TETE LIZE (4) Gospodine, molim
dinar
>>> ŽIVOT TETE LIZE (5) Pjesma
svakodnevnog življenja
>>> ŽIVOT
TETE LIZE (6) Nečem nikakvu pevačicu!
>>> ŽIVOT
TETE LIZE (7) Dravski vodenjaki
>>> ŽIVOT TETE LIZE (8) Svati bodo na
Valentinovo!
>>> ŽIVOT TETE LIZE (9) Veseli
svati se nedaju dimo
>>> ŽIVOT TETE LIZE (10) Materina
molba
>>> ŽIVOT TETE LIZE (11) Starijapa
Joži – mamina herbija
>>> ŽIVOT TETE LIZE (12) Reči su
veter, Jano
>>> ŽIVOT TETE LIZE (13) Majalijuš
i Švedska
>>> ŽIVOT TETE LIZE (14) Materino
pismo
>>> ŽIVOT TETE LIZE (15) Zlatni prsten
prefriganoga Jančeca
>>> ŽIVOT TETE LIZE (16) Najljepše cvetu dobravski
kostanji
>>> ŽIVOT TETE LIZE (17) Debela
paprika
>>> Život Tete Lize (18): Smrt oca
i verestovanje
>>> Život Tete Lize (19): Kuki…
jempot se bu vrnul dimo
>>> Život Tete Lize (20): Pečena
raca i spirek
>>> ŽIVOT TET LIZE (21): Polnočka i
pečene čurke
