Jebemti nisam imal na kraj pameti kakvi smo mi to specijalisti, analitičari. U ovih tri dana od izbora hrpa analiza, zakaj ovaj ni dobil, zakaj je ona dobila, da je bilo ovak bilo bi onak, a nitko od ovih malo ljepših godinica neće reći onak istinu po duši. U ono vrijeme moje mladosti, reče poglavar Juge, da budu izbori za ovo ili ono.
Jebote narod vesel kak radio Banovina. Zetovci od ranog jutra po gradskim ulicama idu i pušeju borbene marševe. Žene i muži su se zbigecali kak da idu na špancir. Za obed se našel falačec teletine, iz “bunkera” (podruma – točionice, na veliko i malo ) donesla se demižonka vina, z mađarske su se pribavile patrone za delat soda-vodu, jer tad su u modi bili špriceri, gemišteki su došli kad je radajner bil dost jeftin.
Do prijepodne već su gotovo svi, 90 % obavili građansku dužnost. Najljepše od svega bilo je to, kaj ni bilo nevažećih listića. (barem javno). Znate zakaj ak je njih pet šest bilo na listi zaokružil si sve. Ak je bil jedan bil je jedan. Nisi se mogel zabuniti da si štel. Država je bila šparna kak Škotski gajdaš. Nije bilo drugog kruga, sučeljavanja, vrijeđanja i slično.
Poslije izbora, druženje, pjesma. Nemojte misliti da je to znanstvena fantastika. Nismo odlučivali ništa, a na izbore smo išli kak muha na drek. Pa kaj to ne bi moglo i sad biti. Znaju li Kolinda i Ivek kakvog vraga delaju med ljudima. Pak bum dane i dane presedel pred televizorom a žena bu kričala.
– Jebal vrag tebe i te izbore. Odi dopelaj tačku dve drvi iz šupe. Zakaj nisi popravil vodoktlič ? Kaj ne vidiš da prelijeva? Kak bu zgledal račun za vodu ? – Evo samo još malo sad bum. – Sad bum, sad bum. Isti kak i oni. Samo kvocate kak bute a već 20 let nikak da dojde to “sad bumo”.
Bojim se pozvati ljubav mog života da mi se pridruži i da probamo zajedno donijeti odluku za koga bumo. Zadnji put kad je gledala sučeljavanje bila je katastrofa. Ili moram kupiti televizor s brisačima ili ženi zabraniti gledanje sučeljavanja. U nekom trenutku kad voditelj postavi pitanje a ovi počnu sa odgovorima moja draga počne pljuvat po televizoru da opcija “TV s brisačima” postaje jako ozbiljna.
I dok čekam dečke za posljednje dogovore o dočeku Nove 2015. godine, sve više razmišljam o nečem kaj me već mjesecima ždere. Hoće li Kolinda ili Ivo pokrenuti pitanje Gospodarskog pojasa i ZERPA. Vrdoljak čeka rezultate izbora da objavi tko bu dobil posel da vrta po Jadranu. Je pa kaj mislite ak neki kandidat zapne za Gospodarski pojas i ZERP. Tko bu ostal bez provizije. Nekak si mislim da buju mudro prešutjeli tu temu.
Evo stiže mi pajdašija na dogovore za doček Nove 2015. Stekli i Gubica pod ruku pelaju našeg pajdaša “Oremusa” svećenika u penziji, da se ne potrga na snijegu i ledu. No nekak mi se vidi da se bivši sluga Božji malo nagnojil Brbljače. Jer je na stihove naše starinske, ” Na tom mladom ljetu veselimo se…. ” na koju je svoju verziju otpopeval Gubica on samo zadovoljno klimal glvom.
“Na tu mladu legnem stara već kriči – zakaj mene nećeš mene tak srbi”. Moja žena ih pogleda tobože strogo i reče. Dajte malo tiše. Ne mora celo selo znati koga gdje svrbi. – Gospođo Marica – odgovori on- ja sam bivši sluga Božji. Zapamtite kaj sam vam rekel. Bivši. Znate li vi kaj to znači bivši ? To vam znači da ne postojim. I da ni ovih izbora više ne bi bil ni broj.
Vidite ja sam vam kak ovaj moj vječni stari hubertus. Zemem ga iz naftalina samo kad zaškripi. Onda se okrene prema novom članu naše ekipe koji se ovog ljeta vratio iz Njemačke u zasluženu mirovinu. Reci gospođi Marici zakaj si bil 1989. sedam dana v reštu? Ma dajte koga više zanima kaj je bilo ? Ajde reci. Nas zanima. No dobro na jednoj vatrogasnoj veselici ondašnji partijski sekretar me pital.
Marijan koje heroje iz NOB-a najviše poštuješ? Ja sam rekel da poštujem samo dva. Koja dva – pital me on. Josipa Broza kaj nas je ujedinil, i Marjana Badela kaj nas još skup drži. On me poslije prijavil i sedam dana sam lakiral radijatore. Vidite gospođo Marica. I taj naš kak ga mi zovemo Robija ni pobegel van. V domovinskom ratu je bil dragovoljac. Ma pustite to večlečasni. Bilo pa prošlo.
Muči antikristuš jedan. V švabiju je prešel 1995. Znate zakaj. Na vlast su opet došli oni kaj su ga v rešt deli. Nego kaj je netko rekel živjeli? Rečenica koja je značila da sam zaboravio ponuditi goste s pićem. I kad Kolinda kaže ne gledajmo unatrag već prema naprijed, dal bi joj pusicu. A da joj dam svoj glas, nek mi samo malo pojasni kaj i kak tam naprijed vidi. Još jemput.
Damama rukoljub i sretna 2015. godina, muškoj populaciji, sretna 2015. godina!