Danas mi je uljepšala dan jedna moja poznanica koja me posjetila, a nismo se vidjele gotovo dvije godine.
Radi u banci u Zagrebu, rastavljena, ima 15 godina manje od mene, onako je zgodnička, možda premršava, ali nema veze. Bila kod neke rodbine i usput svratila do mene. Njezina mama i ja smo si svojevremeno bile dobre, čak predobre, a onda se ona preudala, pa nas je život malo razdvojio.
I u jednoj podužoj priči, kaže mala u jednom trenutku ovako:
– Gle teta moja draga, imam sve ali nemam ljubav. Svi nešto prek interneta muljaju, mene ti to ne zanima. Valjda kužiš da ne mogu spavat s nekim samo tak radi sexa, nisam spala na te grane. A na tom fejsu sami kreteni i neke otkačene fufice, a ja se baš ne želim spuštati na taj nivo. Kažu moje cure na poslu da je u trendu ciber, tako ti se zove seks z vibratorom, ko na TV- u, kužiš? S jedne strane on, s druge ti. Nevjerojatno, kam ide taj svet…
Zmislim se da si me ti uvijek razumjela i da more svijet propasti, a da valjda jedino ti i ja sigurno ne bumo dali da nam po životu švrlja svaka šuša i da si otvaramo fejs profile. Znam teta draga da ti govorim baš u nezgodnom trenutku za tebe i da ti nije do zajebancije jer su iza tebe grde stvari, ali ti imaš to novinarstvo pa upoznaš svaki dan nekog novog.
A kak da ja dojdem do pravog muškarca, ajde reci mi. Sve neki pederi ili socijalci, Doduše ima i onih s lovom, ali kaj da bežim za njim dok radim za šalterom? Bi te prosila, ako naiđeš na nekog stvarno dobrog tipa, a misliš da bi mi odgovarao, daj mu moj mob. I nemoj reći mami, pliiiz, ona je malo staromodna, ne kuži ti ona moje probleme.
I tako ode moja prijateljica.
A meni je baš lijepa večer. Prisjetila sam se kako smo njezina mama i ja ljetovale na moru. I sasvim onako mi preletjeli glavom svi oni izlasci sunca koje smo godinama čekale na jednom nama najdražem otoku, smijale se k’ o lude, mokre i sljepljenih majica u plićaku. Kako smo se smijale jer je uspjela upecati svog Talijana, jebiga ipak smo taktiku smišljale deset minuta. Na moju štetu jer sam ostalih devet noći sjedila sama na stijeni, dok su oni imali satove talijanskog.
Njezina mati ne bi razumjela. Zamisli malu. A nije bilo toga što njezina mati nije znala ili razumjela. Baš tragedija. Ali ne u tome kako mala živi, nego kako je mati zapostavila svoje dijete.
I tako se rastale nas dvije prije jedan sat. Ona je krenula, mora se naspavati, kaže bar osam sati jer sutra radi, a ja grickam jagode koje mi je kupila. I slatkiše koje ne smijem. I švrljam po mobitelu. Sutra ću joj poslati brojeve pet potencijalnih neženja.
Mogla bih odmah ali neću da ne napravi sudar na autocesti. Fejs fufice..:. Simpatično. Sumiram dojmove i zaista me zainteresirala. Odlučila sam si otvoriti fejs profil. Eh, mala moja…
